Nevera – 1. Septembar
Već od ranog jutra počelo je da duva.
Probudila me je škripa konopaca i ljuljanje broda. Izašla sam na palubu da osmotrim, samo je bilo oblačno i vetrovito, nije bilo hladno.
Svi ostali su spavali, pa sam se i ja vratila u krevet, ali nisam mogla da spavam. 
Ma, još uvek sam uzbuđena i sve mi je i novo i lepo…
To jutro je donelo nervozu. Izgleda smo svi bili nervozni, samo što nismo režali jedno na drugo.
Posle doručka samo rešili da odemo do grada Korčule.
Ponovo sam tamo posle 32 godine! Dosta se promenilo ili me je moje sećanje izdalo…
Provala besa. Miša je hteo da me obraduje i kupio mi je sladoled od crne čokolade.
Divna stvar u pogrešno vreme.
Čim sam videla ogromnu kuglu na malom kornetu znala sam da će biti nevolje.
I bilo je u vidu fleketine i na bluzi i na beloj suknji!
Uspela sam sve to nekako da operem, ali sam bila u mokra!
Kao mis mokre majice sam obilazila stari grad.
No nekako smo se izduvali u tom obilasku i kada smo se vratili na brod – nervoze je nestalo.
Ponovo je bilo sunčano i nije izgledalo da će vreme da se pokvari.
Spremala sam makarone s povrćem s ribicama koje su preostale od juče.
Društvo je uživalo – svi volimo pastu.
Popodne je počela da pada kiša i duvao je vetar.
Naš skiper je predložio da odemo do Pržina i uživamo na talasima.
Iako je padala kišica, to nas nije sprečavalo da uskačemo u talase i uživamo.
Mada je tamo pesak, ima stena koje su ponegde… i mene je baš jedna pronašla, zveknula sam prst o nju…