Kada vam Slovenac pokloni flašu zelena ili vas pozove na čašu tog vina, onda budite uvereni da vam je iskazao posebnu čast i uvažavanje. Ono se kao slovenačka posebnost i dragocenost po
Nostalgična pesma „T’ga za jug” (tuga za jugom – prim.aut.) makedonskog preporoditelja i pesnika Konstantina Miladinova napisana je u 19. stoleću u Moskvi. Po njoj se danas zove i jedno mak
Na svetskom kongresu vinogradara i vinara, krajem XX veka, u Lisabonu, ocenjeno je da je svetska vinogradarsko-vinarska baština u opasnosti. Širom Zemlje, sadnja sam
Ako bismo uz svakodnevni obrok pili po dva decilitra vrhunskog vina vranac pro korde (pro corde – za srce) iz podruma podgoričkih „Plantaža“, mogli bismo očekivati da nam život bude bo
Laslo i Erika Dujmović, iz Temerina, dugo su razmišljali o tome kako da krste svoje novo vino u kojem je bila zastupljena i sorta bačka. Nazvati ga samo bačka činilo im se nepotpuno i nenad
Pre desetak godina pojavile su se prve flaše vina sorte probus, stvorene u sremskokarlovačkom Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo 1983. godine. Tek posle četvrt veka od priznavanja ove sorte
U čuvenom „Vinskom dvoru“ u Hajdukovu gostima za aperitiv poslužuju vino. Ne bi to bilo ništa neobično da se u tom kraju ne prave najbolje voćne rakije kod nas, koje se pred prijatelje, znan
Španija je vinogradarska velesila. Sa 1,2 milion hektara vinograda, prva je na svetu, ispred Francuske i Italije, ali je po proizvodnji grožđa i vina iza njih - ona je treća. To je p
Neoplanta je prva vinska sorta vinove loze nastala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Stvorio ju je, u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, prvi direktor tog instit
Stanušina je autohtona makedonska sorta. Zovu je, ređe, i tikveško i gradeš. Gaji se gotovo isključivo u Makedoniji, najviše u okolini Tikveša, Velesa, Đevđelije i Prilepa. Spada u vrlo pozne
